Кавез нам је дом

I present to you an illustration I did for the poetry of Jovana Sretenijevic.Read the poem below.

Кавез нам је дом

У округлом кавезу ван времена
Далеко од крвавих позорја
Седели смо занесени, загледани у сени
А лево од нас је станиште црних птица
Ако се ико икада запитао
Колико је тада било сати
Рећи ћемо четири и четрдесет
Довољно је да би била истина
А истина мора да буде задовољена

Знајте да се још некад нешто збило
У време које је и тад било
Дакле, четири и четрдесет један
Па се тад огласила само једна птица
И није била злослутна
Била је само сврака
Само је била сврака
Свакако нерадо виђен гост
На прозору нашег дома
А кавез нам је дом
Та црна persona non grata
Нерадо виђена икада
А најпосле у четири и четрдесет два
Да ишта од себе да
Икаква гласа
Знака, слутње ил сна
Посебно не зла
Јер јој нису за та дела дали крила

Можда би могла бити и мила
Да времена нису зла
А време никад није на нашој страни
Зато будни ишчекујемо крик будилника

Илустрација: Марија Ранковић
Текст: Јо